Дан евроспких језика

26.септембар је Европски дан језика и обележава се од 2001.године широм Европе са циљем да се људи  охрабре да уче стране језике и да се упознају са богатом језичком и културном разноликошћу , које морају бити очуване и неговане. Тиме би се остварио циљ-побољшаање комуникације и разумевања међу европским народима.

Овај дан обележен је у нашој школи јавним часом који су припремиле: Славица Стојановић, проф.енглеског, Јелена Марковић, проф.француског и Драгана Петровић, проф.српског језика.

Час је реализован кроз радионице у којима су учествовали ученици од 5.до 8.разреда и њихови родитељи. Кроз игре: Проговори, слико, Говори да те чујем , Лесковачка мућкалица, Знам да знам  и Заиграј, па и за појас задени, такмичари су  препознавали народне ношње, европске језике, националне игре, али и проналазили речи које исто звуче на српском, енглеском и француском језику и проверавали неке историјске чињенице преко познавања страних језика.

П.С. Победничка екипа, на жалост, није успела да освоји награду, јер није одговорила на бонус питање, па је то успело другопласраној екипи.

 
Јавни час – Дан без аутомобила

dba1Европски (међународни) дан без аутомобила замишљен је тако да се сваког 22. септембра делови града затворе за аутомобиле. Прво спонтано организовање “Дана без аутомобила” почело је за време нафтне кризе 1970. Упојединим европским градовима организован је “Дан без аутомобила” почетком деведесетих година прошлог века.dba2

Циљ ове манифестације је промоција здравог стила живота и очувања животне средине. Остављањем аутомобила код куће, вожњом бицикла, ходањем, живот у граду можемо учинити здравијим, сигурнијим и угоднијим.

У нашем граду први пут је организована оваква манифестација у ОШ „Ратко Павловић Ћићко“ у виду јавног часа чији је аутор наставник технике и информатике Малиша Стевановић, а сарадник наставник Зоран Петковић. Јавном часу је присуствовао и већи број наставнака, ученика, као и припадници ПУ Прокупље. Одржано је предавање о значају заштите животне средине, о безбедности и понашању бициклиста као учесника у саобраћају и физичкој активности као услову здравог живота. На предавању су учествовали и припадници Саобраћајне полиције који су касније и обезбеђивали колону током целе маршруте као и на свакој раскрсници.

После предавања, ученици и неки наставници возили су бицикле од ОШ „Ратко Павловић Ћићко“ до Спортске хале“др Зоран Ђинђић“ и назад.

 Колону је поред Саобраћајне полиције, која је пратила цео ток догађаја,  обезбеђивала и хитна служба Дома здравља.

 
Међународни дан писмености

Није тешко бити писмен J

Међународни дан писмености, 8.септембар, обележен је јавним часом који је одржала Драгана Петровић, проф.српског језика.

Ученици су путем радионица решавали језичке недоумице, разговарали о томе шта значи бити (не)писмен, шта уопште значи појам писмености, како се схватање тог појма мењало током времена, шта све данас подразумевамо под писменошћу, упознати су са поражавајућим статистичким подацима о броју неписмених у свету.

Закључили су да учити може свако, увек и свуда, да за учење никад није касно и да није тешко бити писмен. 

 
Јавни час из биологије

У четвртак 26.05.2016 год. у Народном музеју „Топлица“ одржан је јавни час из биологије.

Организатори јавног часа су били Еколошка секција „Ћићко“ и наставници биологије у ОШ„Ратко Павловић Ћићко“ Дејан Живковић, магистар биолошких наука и Марија Антић,професор биологије.

Час представља причу о нашем великану-научнику Јосифу Панчићу и открићу оморике, новеврсте дрвета за науку. С обзиром на то да је оморика дрво леденог доба тема је гласила:„ЛЕДЕНА ЛЕПОТИЦА У СЛАВУ ПРИНЦА ОД БОТАНИКЕ“.

Прича представља романсирану историју српске ботанике. Панчић је 22 године трагао док,најзад, у Заовинама није открио тајну планине Таре- ледену лепотицу оморику. Заиста, заЕвропу тога доба (19.век) то је била права ботаничка сензација. Оморика је живи фосилледеног доба, егзотично дрво, које се сматра најлепшим четинаром Европе. Она је редакдрагуљ који расте само на планини Тари изнад Дрине и нигде више у свету.

Посетиоци су имали прилике да сазнају пуно података о животу Јосифа Панчића, његовимоткрићима, писаним делима и учешћу у јавном и научном животу тадашње Србије и Европе.Јосиф Панчић је један од оних српских великана који су прославили једну малу земљу иомогућили да Европа више чује о Србији.

На крају овог предавања ученици чланови Еко-секције „Ћићко“ и наставници су отпевалипесму Бранка Радичевића коју је Панчић највише волео. Под прстима гитаре мр Дејана Живковића отпевана је песма „Ој, девојко душо моја“ која је разгалила многа срца оних који су присуствовали овом часу.

 
<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 Следећа > Крај >>

Страна 2 од 4