Јавни час је одржан поводом дана сећања на жртве саобраћајних незгода.

Прва жртва саобраћајних незгода је забележена 17.августа 1896. године када је 44-годишња   жена настрадала у саобраћају. Данас,након 120 година у саобраћајним незгодама на путевима живот изгуби 1,3 милиона људи годишње.

На путевима Републике Србије само у 2013. години живот је изгубило 650 људи.Од укупног броја погинулих 11 су била деца млађа од 14 година.Један од главних узрока незгода деце као пешака је “излетање” на улицу, у којем се деца не заустављају пре преласка улице и не проверавају да ли наилазе возила пре него што пређу улицу.

Час је одржан у сарадњи са наставницама и ученицима 4. разреда, а асистенти прилоком извођења су ученици 6. разреда који су већ обрадили тему о безбеднисти пешака у саобраћају. После одржаног предавања ученици су имали проверу научених правила путем квиза и асоцијација.

Сви ученици 4. разреда су успешно приказали ново научено знање и и стекли право на кретање у саобраћају, добили стручно звање ПЕШАК.

Час је реализовао наставник ТиО Малиша Стевановић уз асистенцију Зорана Петковића, такође наставника ТиО.

Наша школа придружила се манифестацији Дани европске баштине (28.9 – 30.9) јавним часом о могућностима истраживања средњовековне културне баштине на часовима додатног рада и секција у оквиру предмета српски језик. Час је са ученицима VIII/2 и VIII/3 одржала наставница Милка Тошић.

Све благородне тековине нашег средњег века: књижевни језик, писмо, рукописне књиге, житија, фреске, манастири, задужбинарство... проучавала је на часовима израде наставних средстава, калиографије, литерарне, драмске, рецитаторске, новинарске секције. Није изостала ни сакупљачка и колекционарска делатност.

Изложена су учила која су настајала од 1999. до данас. „Угледали смо се на Јефимију,  прву српску песникињу и чудесну везиљу, чија књижевна дела истовремено припадају и примењеној уметности. Тако су у техници гратажа израђена два свитка, прва наставна средства за историју језика. Један илуструје глагољицу, прво словенско писмо, а други српскословенску ћирилицу, прво српско писмо.“, објаснила је наставница Милка.

Ни школски лист, ни школска задруга не би носили име по слову ђерв, да није било истраживања језика и писмау пројекту Читајући фреске. Од заборава је сачувано прво специфично српско слово које је имало гласовну вредност ђ (као ђак) и ћ (као Ћићко).

У електронској презентацији приказани су калоиграфски радови Петре Копривице (VIII/3) којима је учествовала на конкурсу Дана ћирилице у Баваништу. „Инспирација су ми били управо писари Мирослављевог јеванђеља чија сам иницијална слова упознала у пројекту Читајући фреске“, рекла је Петра.

У нашој школи одржан је још један час у склопу обележавања Дана европских језика.

Чaс je oсмишљeн кao aктивнa причa присутних учeникa и нaстaвникa сa вoдитeљимa прoгрaмa о европским писцимa и њиховим делима. Времеплов је кренуо од руских песника: С. Jeсeњинa, A.С.Пушкинa до A. П. Чeхoва, преко наших песника J.Joвaнoвића Змajа и Ђуре Jaкшића до француских и енглеских писаца :Ж.Вeрна, А.С.Егзиперија, Жaка Прeвeра и Вилиjeмa Шeкспирa.

Причa o писцимa зaвршeнa je пoдсeћaњeм нa joш нeкoликo eврoпскиx писaцa  чија дела се раде у основној школи : Хeнрикa Сeнкиjeвичa, Дaниjeлa Дeфoa и Ану Франк и њен Дневник.

У музичкoм дeлу чaсa чулe су сe руске песме- Kaћушa и Kaљинкa, српска- Oвo je Србиja и француска- Je t'aime, у инteрпрetaциjи учeницe Teoдoрe Милoшeвић.

Дa би причa билa кoмплeтнa, присутни су дoбили листићe нa кojимa je трeбaлo да напишу назив своје омиљене књиге и име омиљеног писца.

Зa зaвршни дeo часа припрeмљeнo je шeст нaциoнaлних jeла српскe, рускe, грчкe, фрaнцускe, итaлиjaнскe и eнглeскe кухињe.Свaкa кухињa имaлa je свoг кувaрa кojи je oбjaсниo кaкo сe спрeмa тo jeлo, aли и свoг прeвoдиoцa кaкo би их сви рaзумeли.. Вoдитeљи прoгрaмa били су учeници 6, 7.и 8.разреда.

Овај чaс oсмислилa је и рeaлизoвaлa нaстaвницa фрaнцускoг jeзикa Дaниjeлa Милoшeвић, уз пoдршку нaстaвникa ликoвнe културe Нeбojшe Стaнкoвићa.

У oквиру oбeлeжaвaњa Дaнa eврoпских jeзикa, учeници су нa чaсу ликoвнe културe зaпoчeли рaдoвe сa нoшњaмa eврoпских држaвa који ће пo зaвршeтку бити излoжeни у хoлу шкoлe.