У нашој школи одржан је још један час у склопу обележавања Дана европских језика.

Чaс je oсмишљeн кao aктивнa причa присутних учeникa и нaстaвникa сa вoдитeљимa прoгрaмa о европским писцимa и њиховим делима. Времеплов је кренуо од руских песника: С. Jeсeњинa, A.С.Пушкинa до A. П. Чeхoва, преко наших песника J.Joвaнoвића Змajа и Ђуре Jaкшића до француских и енглеских писаца :Ж.Вeрна, А.С.Егзиперија, Жaка Прeвeра и Вилиjeмa Шeкспирa.

Причa o писцимa зaвршeнa je пoдсeћaњeм нa joш нeкoликo eврoпскиx писaцa  чија дела се раде у основној школи : Хeнрикa Сeнкиjeвичa, Дaниjeлa Дeфoa и Ану Франк и њен Дневник.

У музичкoм дeлу чaсa чулe су сe руске песме- Kaћушa и Kaљинкa, српска- Oвo je Србиja и француска- Je t'aime, у инteрпрetaциjи учeницe Teoдoрe Милoшeвић.

Дa би причa билa кoмплeтнa, присутни су дoбили листићe нa кojимa je трeбaлo да напишу назив своје омиљене књиге и име омиљеног писца.

Зa зaвршни дeo часа припрeмљeнo je шeст нaциoнaлних jeла српскe, рускe, грчкe, фрaнцускe, итaлиjaнскe и eнглeскe кухињe.Свaкa кухињa имaлa je свoг кувaрa кojи je oбjaсниo кaкo сe спрeмa тo jeлo, aли и свoг прeвoдиoцa кaкo би их сви рaзумeли.. Вoдитeљи прoгрaмa били су учeници 6, 7.и 8.разреда.

Овај чaс oсмислилa је и рeaлизoвaлa нaстaвницa фрaнцускoг jeзикa Дaниjeлa Милoшeвић, уз пoдршку нaстaвникa ликoвнe културe Нeбojшe Стaнкoвићa.

У oквиру oбeлeжaвaњa Дaнa eврoпских jeзикa, учeници су нa чaсу ликoвнe културe зaпoчeли рaдoвe сa нoшњaмa eврoпских држaвa који ће пo зaвршeтку бити излoжeни у хoлу шкoлe. 

26.септембар је Европски дан језика и обележава се од 2001.године широм Европе са циљем да се људи  охрабре да уче стране језике и да се упознају са богатом језичком и културном разноликошћу , које морају бити очуване и неговане. Тиме би се остварио циљ-побољшаање комуникације и разумевања међу европским народима.

Овај дан обележен је у нашој школи јавним часом који су припремиле: Славица Стојановић, проф.енглеског, Јелена Марковић, проф.француског и Драгана Петровић, проф.српског језика.

Час је реализован кроз радионице у којима су учествовали ученици од 5.до 8.разреда и њихови родитељи. Кроз игре: Проговори, слико, Говори да те чујем , Лесковачка мућкалица, Знам да знам  и Заиграј, па и за појас задени, такмичари су  препознавали народне ношње, европске језике, националне игре, али и проналазили речи које исто звуче на српском, енглеском и француском језику и проверавали неке историјске чињенице преко познавања страних језика.

П.С. Победничка екипа, на жалост, није успела да освоји награду, јер није одговорила на бонус питање, па је то успело другопласраној екипи.

Европски (међународни) дан без аутомобила замишљен је тако да се сваког 22. септембра делови града затворе за аутомобиле. Прво спонтано организовање “Дана без аутомобила” почело је за време нафтне кризе 1970. Упојединим европским градовима организован је “Дан без аутомобила” почетком деведесетих година прошлог века.

Циљ ове манифестације је промоција здравог стила живота и очувања животне средине. Остављањем аутомобила код куће, вожњом бицикла, ходањем, живот у граду можемо учинити здравијим, сигурнијим и угоднијим.

У нашем граду први пут је организована оваква манифестација у ОШ „Ратко Павловић Ћићко“ у виду јавног часа чији је аутор наставник технике и информатике Малиша Стевановић, а сарадник наставник Зоран Петковић. Јавном часу је присуствовао и већи број наставнака, ученика, као и припадници ПУ Прокупље. Одржано је предавање о значају заштите животне средине, о безбедности и понашању бициклиста као учесника у саобраћају и физичкој активности као услову здравог живота. На предавању су учествовали и припадници Саобраћајне полиције који су касније и обезбеђивали колону током целе маршруте као и на свакој раскрсници.

После предавања, ученици и неки наставници возили су бицикле од ОШ „Ратко Павловић Ћићко“ до Спортске хале“др Зоран Ђинђић“ и назад.

 Колону је поред Саобраћајне полиције, која је пратила цео ток догађаја,  обезбеђивала и хитна служба Дома здравља.

У ОШ „Ратко Павловић Ћићко“  обележен је  Међународни дан заштите озонског омотача под слоганом „Последња линија одбране“.

Од  1995.год. 16. септембар се у целом свету обележава као Међународни дан очувања озона. Повод за овај датум је Монтреалски протокол потписан 16. септембра 1994 год. којим су предвиђене активности које би омогућиле заштиту и очување озонског омотача.

Ову манифестацију у нашој школи  организовали су  погон ђачке задруге „Еколошка радионица“ и Еко-секција са наставницима биологије мр Дејаном Живковићем и проф. Маријом Антић.

Ученици су одржали предавања о значају очувања озонског омотача за цео живи свет наше планете. Израђени ученички панои су верно осликали проблем и последице нестајања озонског омотача. Приказан је кратак наставни филм у коме је истакнуто да је озонски слој дебљине свега 3мм у просеку,  што је изазвало  појаву озонских рупа, па је зато придодат још један слоган „Закрпи рупу- потребно је само 3мм за живот“. 

Посебно је наглашено колико једињења на бази хлора, флуора, брома, угљеника и водоника разарајуће делују на озон, смањујући његову концентрацију и омогућујући пролазак смртоносних УВ-зрака на површину наше планете. Озон зауставља 93-97% УВ-зрака што јасно говори о његовом невероватном значају. Највећа озонска рупа ,до сада забележена, појавила се изнад Антарктика 2006. год. била је величине готово афричког континента.

Према мерењима сателита „Аура“ дебљина озонског омотача изнад Србије у септермбру 2008. год. износила је 2.92мм, што уз интензивније сунчево зрачење у последњих 15година представља озбиљну претњу.

 „Сваког дана људи обављају безброј активности заокупљени својим обавезама и проблемима, не размишљајући шта све природа чини како би они могли несметано да функционишу. Милионима година устројени систем марљиво штити живот на Земљи и чини чуда да он опстаје. Десетинама километара високо изнад наших глава, далеко од наших брига, страхова, туге и радости, обитава један танушан штит. Нежан и танак, а ипак тако моћан, представља последњу линију одбране живота на Земљи. Сада када је он све угроженији услед негативног деловања људског фактора питање је- која ће бити наша последња линија одбране озонског омотача?“